Metastatski rak dojke (MKD) je najnaprednija faza raka dojke, odnosno stadijum IV. Pojavljuje se kada se tumor proširi izvan dojke na druge delove tela. Obično se metastaze premeštaju iz dojke u kosti, jetru, mozak ili pluća. Svaka vrsta metastaza povezana je sa sopstvenim skupom simptoma, koji bitno utiču na svakodnevni život pacijenta. Tačnije, simptomi i znaci bolesti razlikuju se prema lokalizaciji u tkivima organa u koje se rak dojke proširio.

Prema podacima https://www.breastcancer.org, kosti su najčešće mesto gde metastatske ćelije karcinoma dojke obično idu. Za više od polovine žena koje imaju IV stadijum karcinoma dojke, kosti su prvo mesto metastaziranja. Iako se rak dojke može proširiti na bilo koju kost, najčešća mesta su rebra, kičma, karlica i duge kosti na rukama i nogama

Kada se rak dojke proširi na pluća, u početku nije praćen simptomima. Simptomi mogu da uključe bol ili nelagodnost u plućima, otežano disanje, uporni kašalj. Kod metastaza u mozgu javlja se glavobolja, promene u govoru ili vidu, problemi sa pamćenjem, vrtoglavice. A, ako se karcinom dojke proširi na jetru, on često ne uzrokuje bolove, ali može doći do umora, slabosti, gubitka na težini, pacijentkinja može imati loš apetit, groznicu…

Karcinom dojke je heterogena bolest u pogledu stadijuma i biologije bolesti (koja podrazumeva stepen diferencijacije tumorskih ćelija, prisustvo specifičnih receptora za estrogen (ER) i progesteron (PR), receptora HER2, marker proliferativnosti Ki67, ekspresija gena u testovima genskih potpisa).

Receptori za estrogen (ЕR) i progesteron (PR) imaju i prognostički i prediktivni efekat. Ćelije karcinoma mogu da sadrže oba (ER, PR), samo jedan, ili nijedan hormonski receptor. Gotovo dve trećine karcinoma dojke imaju bar jedan od hormonskih receptora. Pacijenti sa ekspresijom ER i/ili PR nazivaju se estrogen-receptor pozitivni (ER+) i/ili progesteron-receptor pozitivni (PR+) ili zajedničkim imenom hormon-recepor pozitivni tumori i oni imaju bolju prognozu i veću verovatnoću da će odgovoriti na hormonsku terapiju.

Nasuprot tome, tumori bez ekspresije ER i/ili PR, nazvani ER negativni (ЕR-) i/ili PR negativni (РR-), imaju lošiju prognozu i ne reaguju na hormonsku terapiju.

Amplifikacija gena HER2 ili prekomerna ekspresija proteina otkrivena je kod približno 20% pacijenata sa karcinomom dojke. Prisustvo HER2 povezano je sa višim stadijumom tumora, ER negativnim tumorima, višim nivoima proliferacije i lošijom prognozom. Takođe, glavni je prediktivni faktor odgovora tumora na anti-HER2 terapiju, a može predvideti i odgovor na hemioterapiju.

Ako se gore navedeno sumira, na osnovu prisustva hormonskih receptora (ER i PR) i receptora za HER2, tumori dojke se klasifikuju u osnovne podtipove:

• HR+/HER2- je najzastupljeniji podtip karcinoma dojke, javlja se kod oko 60% pacijentkinja sa metastatskim karcinomom dojke, ovaj potip povezan je sa boljom prognozom
• HR+/HER2+
• HR-/HER2+
• trostruko-negativni (TNBC, HR-/HER2-) karcinom dojke kod koga se ne detektuje prisustvo receptora ER, PR niti HER2; povezan je sa lošom prognozom

Određivanje ER, PgR, Ki67 i HER2 statusa i podtipa tumora je neophodno da bi se donela pravilna odluka o izboru lečenja, što ukazuje na prognozu bolesti i predikciju odgovora na određenu sistemsku terapiju.

Howlader N, Altekruse SF, Li Cl et al. US incidence of breast cancer subtypes defined by joint hormone receptor and HER2 status. J Natl Cancer Inst 2014; 106(5): dju055; Prat A, Perou CM. Nat Med 2009;15:842–844; Brouckaert O, i saradnici Int J Women’s Health 2012;4:511–20

Rano otkrivanje i rano započinjanje terapije pacijentkinja sa metastatskim rakom dojke značajno može da uspori proces bolesti i poboljša kvalitet života. Ipak, uprkos velikom napretku u lečenju ovog karcinoma dojke, preživljavanje je i dalje između dve i četiri godine. Nešto manje od 30% pacijenata će živeti i pet godina nakon dijagnoze, oko 12 odsto pacijentkinja će živeti i osam godina, a samo do 3 procenta preživi i do 20 godina. (Izvor:  National Cancer Institute. Surveillance, Epidemiology, and End Results (SEER) Program. Cancer stat facts: female breast cancer. Available at: https://seer.cancer.gov/statfacts/html/breast.html. Accessed February 5, 2019.)

Poslednjih godina sproveden je veliki broj kliničkih istraživanja (značajan broj istaživanja je i dalje u toku) i veći broj lekova iz grupe biološke terapije ili u kombinaciji sa hemioterapijom pokazao je produženje perioda do ponovne progresije bolesti i znatan nivo kontrole simptoma.

Metastatski karcinom dojke je neizlečiva bolest, ali ipak inovativnim lekovima bolest se može dobro kontrolisati. Današnji cilj savremene onkologije je da se ova bolest prevede u hroničnu bolest sa dužim periodima mirovanja sa kojom se može živeti uz poboljšanje i  održanje dobrog kvaliteta života.

Zahvaljujući tome, sve više žena živi normalno uz dobar kvalitet života dok se leči od metastatskog karcinoma dojke, jer postoji mogućnost lečenja dokazano efikasnom terapijom, a novi lekovi se svakodnevno ispituju.

Pacijentkinje sa metastatskim karcinomom dojke (MKD) ne samo da trpe bolove i kontinuirano se leče, o čemu brine multidisciplinarni tim lekara, već nose i veliki fizički, psihološki i emocionalni teret. Jer, njihovo vreme je ograničeno. A uprkos tome, one se podvrgavaju lečenju. Cilj lečenja u metastatskoj bolesti je produžiti život i odložiti pogoršanja bolesti uz očuvanje kvaliteta života. Stoga im treba obezbediti najsavremeniju terapiju, a osim nje i neophodnu psihološku podršku i pomoć okoline, prijatelja, porodice… Svaka treća osoba obolela od karcinoma ima značajno povišen stepen psihološkog distresa. Od psiholoških tegoba najčešće su prisutni simptomi depresije i anksioznosti.

Da bi se pomoglo pacijentima sa MKD da žive punim i aktivnim životom, od vitalne je važnosti da se razviju bolji tretmani za borbu protiv raka, uključujući veća ulaganja u istraživanje i razvoj MKD i terapiju koja može da odloži napredovanje bolesti. Poboljšanje se može postići uvođenjem novih inovativnih lekova, kako za ovaj oblik karcinoma tako i za druge podtipove, unapređenjem prakse lečenja i pristupa pacijentkinjama.

Prеmа zvaničnim stаtističкim аnаlizаmа, kojima raspolaže Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, svака оsmа dо dvаnаеstа žеnа imа riziк dа оbоli оd каrcinоmа dојке. Ova dijagnoza se može postaviti u svim živоtnim dоbimа, аli sе sа gоdinаmа stаrоsti pоvеćаvа riziк оd оbоljеvаnjа. Nајvеći brој оbоlеlih žеnа i u Srbiji je stаrоsti оd 50 dо 65 gоdinа živоtа, međutim, zabrinjava podatak da se trеnd pоrаstа brоја оbоlеlih spuštа prеmа mlаđеm gоdištu.

Rак dојке sе, inače, nајčеšćе оtкriје каdа је njеgоvа vеličinа prеко 2 centimetra, sа vеć pоstојеćim bližim ili udаljеnim mеtаstаzаmа. Prеpоruке su dа sе rак dојке оtкriје u rаnој fаzi каdа su prоmеnе nеоpipljivе ili каdа је vеličinа tumоrа mаnjа оd 1 centimetra. Каdа sе rак dојке оtкriје u rаnој fаzi, što je 90 odsto slučajeva u razvijenim zemljama, uz аdекvаtnu diјаgnоstiкu i lеčеnjе, šаnsе zа izlеčеnjе i prоdužеtак živоtа dаlеко su vеćе.